www.udruzenjeknjizarasrbije.org.rs

Slava UKS 2011.

Knjižarska slava Sv. Kiril i Metodije:

Knjižari slavili u Jakovu

Kao i godinama unazad, knjižari su i ovog proleća 2011. obeležili svoju slavu, Svetog Kirila i Metodija. U sjajnoj organizaciji ovogodišnjeg domaćina, vlasnika beogradske firme "NBK" Mome Jovića, slavska svečanost održana je u Jakovu, u jednom od najlepših kompleksa u zemlji - "Klubu-S".

Kako se i ove godine dogodilo da sajam "Škola - School" počinje samo dva dana nakon slave knjižara, mogućnosti za organizaciju slavske svečanosti ponovo su bile prostorno ograničene. Ipak, to nije omelo ovogodišnje domaćine, Momu i Miru Jović, da svojim gostima prirede sjajan provod i to u mestu nadomak Beograda. Na samo dvadesetak minuta vožnje od centra grada, u luksuznom kompleksu "Kluba-S" u Jakovu, održana je jedna od najlepših knjižarskih slavskih svečanosti. Gosti su dočekani po srpskom običaju, uz so i pogaču, a potom nastavili do manastira Fenek gde je održan obred sečenja slavskog kolača, pri čemu je ulogu domaćina naredne knjižarske slave preuzeo vlasnik preduzeća "Optimum", Mikica Gojković. Slavarima se po završetku obreda obratio jedan od monaha manastira Fenek, poželevši im da još dugo godina slave Sv. Kirila i Metodija, nakon čega je usledelo zanimljivo izlaganje o istoriji manastira.

Zadužbina Stefana i Angeline Branković

Iako manastir "Fenek" geografski ne pripada Fruškoj Gori, postoji velika istorijska povezanost sa fruškogorskim manastirima. Manastirska crkva posvećena je svetoj mučenici Paraskevi. Prema narodnom predanju, manastir je sagrađen u drugoj polovini 15. veka, a osnovali su ga Stefan i Angelina Branković. Prvi pisani zapis o manastiru nalazi se u mineju jeromonaha Zaharija iz 1563. Za razliku od fruškogorskih manastira, Fenek je ostao pod turskom vlašću sve do 1717. Zapisi iz 18. veka svedoče o tome da je stara manastirska crkva bila podignuta u drugoj polovini 15. veka u duhu srpske srednjovekovne arhitekture. Nova crkva podignuta je u periodu 1793. - 1797. i osveštana je za vreme igumana Vikentija Rakića koji je napisao istoriju manastira. Manastirska kapela, posvećena Sv. Petki, sazidana je 1800. godine na mestu stare, nad bunarom za koji se veruje da ga je sagradila mati Angelina Branković. Za ovu vodu se u narodu verovalo da ima čudotvorna lekovita dejstva.

Krajem 18. i početkom 19. veka manastir Fenek je bio u centru nekoliko istorijskih događaja. U njemu su se 1788. sastali knez Aleksa Nenadović i austrijski car Josif II. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. u njemu su mesec dana boravili vožd Karađorđe i njegov sin Aleksa, o čemu postoji i spomen ploča. Takođe, tom prilikom sve do 1815. ovde su boravili studenički monasi zajedno sa moštima Sv. kralja Stefana Prvovenčanog (u monaštvu Simona). Tu je bio i jedan Karađorđev susret sa protom Matejom.

U Prvom svetskom ratu manastir je zapaljen, a u Drugom 1942. godine gotovo sasvim razoren. Manastir je obnavljan 1991. i sada je u potpunosti obnovljen. U njemu je do 2006. bilo žensko monaštvo od tri starije monahinje, od kojih se jedna upokojila, a preostale dve su raspoređene u Hopovo i u Radovašnicu. Odlukom nadležnih episkopa, sremskog Vasilija i raško-prizrenskog Artemija, u manastir je sredinom 2006. došlo novo, muško monaštvo, od kada je i posećenost manastira porasla.

Slavilo se i pevalo...

Po povratku iz manastira goste je sačekala bogata slavska trpeza. Uz užitak u raznovrsnim kulinarskim đakonijama, kvalitetnu muziku i dobro društvo, knjižari su na njima svojstven način, pesmom i igrom, učinili da još jedno slavlje svima ostane u lepoj uspomeni.