www.udruzenjeknjizarasrbije.org.rs

"Knjižar" br.49

"KNJIŽAR" BIRO & EXPO MAGAZINE - BROJ 49; godina XIII, Valjevo, zima 2013.

---

Umesto uvodnika:

"Lečnik za rečnik"

U zadnje vreme na mnoge teme iz usta izlaze čudne prikaze. Iskazi oboleli, izrazi ogoleli, poludele reči - jedna drugu preči. One časne sve su manje glasne, a poštene sve se niže cene, sve su življe one divlje, skupa sa prostima i zločestima u gostima. Jedne slažu čim se kažu, druge „zini, pa pogini“, a nije retka ni kakva jetka i opasna poput metka dok pakosno vreba od retka do retka.

Bačene su u vetar, pa metar po metar u gradu poglede kradu, zuje kao pčele i bodu kao strele, uzalud se troše i bacaju u ćoše. Glagoli uz priloge osvajaju izloge, predlozi u neslozi, a sveze bez veze izmešale teze. Imenice u strojevima, u boju sa brojevima, a pokoji uzvik, veliki drznik, uvek

Bačene su u vetar, pa metar po metar u gradu poglede kradu, zuje kao pčele i bodu kao strele, uzalud se troše i bacaju u ćoše. Glagoli uz priloge osvajaju izloge, predlozi u neslozi, a sveze bez veze izmešale teze. Imenice u strojevima, u boju sa brojevima, a pokoji uzvik, veliki drznik, uvek psuje da se glasno čuje.

Reči stranci skaču na stranice, bez pasoša prelaze granice - jedna nova, pobrkanih slova baš nervira sa papira, pisana ili zborena - kao tikva bez korena.

Kad se zbrda zdola spletu čudna kola od strašnih složenica i smešnih rečenica čita se i piše više kao kliše, a manje kao znanje, glupost se zbraja od početka do kraja i od kraja do početka, bez izuzetka.

Po odluci odbora, pozvali doktora, ne običnog, nego vičnog, reči da leči i epidemiju da spreči, da svet bez brige opet čita knjige. Lečnik za rečnik odredio prečnik gde prvo pogleda kakva je ozleda, a zatim tek propiše lek:

Časne da su glasne, nerazumljive jasne, a jetke da predaju metke! Besne da se stesne, blede da se srede, a pameti da bude za lude! Teške neka idu peške, a lake neka postanu jake! Oštre kazne za bezobrazne i nešto blaže laže! Da se posvetle crnje i dopune krnje, da se isprave krive, a mrtve da ožive! Kada se što tuđe u jezik prevuče obavezno da se presvuče!

iz Zbornika "Jezik nam je otadžbina", Udruženje pisaca "Sedmica" i

Centralni savet Srba Hesena (Nemačka), Frankfurt na Majni

---

Teme u ovom broju:

Sajmovi

Sa Frankfurtskog sajma 2013. - Paperworld

KVALITET,  INOVACIJA,  TRADICIJA

Frankfurtski sajam (Paperworld, Christmasworld i Creativeworld), koji je oduvek važio za najveću i najprestižniju manifestaciju ovog tipa, održan je od 26. do 29. januara ove godine 2013. Ekipa Knjižara je, kao i prethodnih godina, bila tu da vam prenese utiske i novine.

Ove godine broj izlagača je dostigao neverovatnu brojku od skoro tri hiljade, međutim, toliko pominjana svetska ekonomska kriza ipak se osetila u broju posetilaca koji je ove godine bio oko 84.000 iz 145 zemalja...

---

Susreti knjižara - Spisak učesnika

Prezentacije - Kartonka

Jubileji - AS Zvečan

Predstavljamo
- Optimum
- Kamičak - Plamičak
- Njegoš
- Kedar
- Robopromet

Legende - Slobodan Milojević

Novosti

Tema broja

Književne nagrade
- Vitalova nagrada "Zlatni suncokret"
- Kocić Petar
- NIN - "Veliki rat" Aleksandar Gatalica: Nakon što je 14. januara "Veliki rat" ovenčan najprestižnijim domaćim književnim odlikovanjem – NIN-ovom nagradom, nagrada Meša Selimović je samo potvrda izuzetnog kvalitet ove knjige.

 

- Svetlopis o Svetoj gori

Nedavno je objavljena foto-monografija ili svetlopis o Svetoj gori, čiji je autor valjevski sveštenik Nenad Marković, tešnjarski paroh.

U poslednjih desetak godina protojerej Nenad svake godine je odlazio na Svetu goru. Počeo je da fotografiše monahe u molitvi, u šetnji, u obavljanju raznih poslova; manastire i njihovu unutrašnjost, pejzaže kopna i ptice nad morem. Kao sveštenik Nenad je imao priliku da uđe u kelije i skite, da u svim manastirima bude s´razumevanjem prihvaćen njegov fotografski posao. Sveštenik Nenad je fotografskim aparatom želeo da uhvati pre svega svetlost,

U poslednjih desetak godina protojerej Nenad svake godine je odlazio na Svetu goru. Počeo je da fotografiše monahe u molitvi, u šetnji, u obavljanju raznih poslova; manastire i njihovu unutrašnjost, pejzaže kopna i ptice nad morem. Kao sveštenik Nenad je imao priliku da uđe u kelije i skite, da u svim manastirima bude s´razumevanjem prihvaćen njegov fotografski posao. Sveštenik Nenad je fotografskim aparatom želeo da uhvati pre svega svetlost, smirenost i tišinu, Ili da zabeleži svetost Svete gore. Ove fotografije dišu svim tim značenjima.

- Kada god bih se vratio sa Svete gore, prijatelji i moji parohijani su me pitali kako je bilo. Mnogi od njih neće imati priliku da posete Svetu goru zbog procedura ili zbog besparice. Ženama, kao što se zna, nje dopušten pristup na Svetu goru. Ja sam onda odlučio da uradim ovaj svetlopis i da im neposredno pokažem kako izgleda to sveto mesto.

Fotografije u knjizi prate tekstovi priređeni prema svetogorskom Starečniku, psalmima, poukama svetih otaca i akatistima Presvete Bogorodice.

 

---

- BESMRTNI ŽIVOT HENRIJETE LAKS, Rebeka Sklut

Fascinantna, dirljiva, potresna i zastrašujuća  priča o medicini i porodici, o tome kako se život održava u laboratoriji i u sećanju. Henrijeta Laks bila je majka petoro dece u Baltimoru, siromašna Afroamerikanka, koja je preminula od agresivnog kancera u dobi od 30 godina, 1951. Uzorak  kanceroznog tkiva, uzet bez njenog znanja ili pristanka, poslužio je kao sveti gral biologiji prošlog veka: ljudske ćelije koje mogu da prežive u laboratoriji. Poznate su kao HeLa ćelije, koje su iznenađujuće pomogle naučnicima tokom postavljanja temelja mnogobrojnih novih otkrića, počevši od leka za polio. Prema svedočenjima stručnjaka, u svetu ne postoji laboratorija koja ne čuva pomenute ćelije. U međuvremenu, Henrijetina porodica nastavlja da živi u siromaštvu i lošem zdravlju. Knjiga prvenac Rebeke Sklut, ne silazi sa lista najčitanijih naslova, Njujork tajms bestseler koji oslikava razdor između etike, rase i medicine.

Rebeka Sklut je nagrađivana naučna spisateljica čiji su članci objavljivani u The New York Times Magazine; O, The Oprah Magazine; Discover; Prevention; Glamour; i drugima. Sarađivala je sa NPR's Radiolab kao dopisnik i PBS's NOVAscienceNOW, i kao urednik magazina Popular Science i gostujući urednik The Best American Science Writing 2011. Njen rad je sakupljen u više antologija, uključujući i Najbolju kreativnu nefikciju. Bivši je predsednik Nacionalnog kruga književnih kritičara, predavala je kreativnu nefikciju i naučno novinarstvo na Univerzitetima u Memfisu, Pitsburgu i Njujorku. Živi u Čikagu.

Besmrtni život Henrijete Laks je njena prva knjiga koja je prevedena na dvadeset pet jezika i adaptirana u HBO film koji produciraju Opra Vinfri i Alan Bol. Pre nego što je Besmrtni život Henrijete Laks objavljen, Rebeka Sklut je osnovala Fondaciju Henrijeta Laks. Deo prihoda od ove knjige autorka donira Fondaciji.

Biblioterapija - Oživljavanje usnulih misli

Knjigo moja predji na drugoga